Igra je kao i život – nezaustavljiva

Dug i topao aplauz ispratio je sinoć premijeru scenskog diptiha „Maskarada i Beskrajna igra“ na
Velikoj sceni Madlenianuma, gde su se, povodom Međunarodnog dana igre, susreli drama i balet
– kao dah i telo iste priče.
Veče je otvorila Gala Jovanović solistkinja Bečke opere, glasom koji podseća da je pokret
univerzalni jezik, dok je „Beskrajna igra“ donela intimnu priču o odrastanju, izboru i trenutku
kada igra postaje sudbina. Prisustvo Svjetlane Knežević i njene ćerke na sceni pretvorilo je
umetnost u živi dijalog – između vremena, tela i sećanja.
U „Maskaradi“ Aleksandra Ilića, mladi ansambl diše kao jedno: u prostoru između pogleda i
dodira rađa se ljubav, a svaki pokret nosi težinu neizgovorenog. Valcer pulsira između klasičnog
i savremenog, preciznosti i slobode.
Kostim, svetlo i telo stapaju se u jedinstven scenski organizam.
Ovo nije samo predstava – ovo je susret generacija, poetika i istine da igra traje duže od nas.
Poruka večeri ostaje jasna i snažna: „Igra sam ja, ja sam igra.“